O Zemlji i bojama...

Zemlja je za mnoge Aboridzine osnova svega zivog. Pojedina plemena vide je kao Pra-Majku cija je koza povrsina zemlje. Probusiti zemlju je isto sto i probusiti kozu – znaci povrediti je. Bil Neidji kaze: “Zemlja...ista kao sto ti je otac, brat ili mati. Moras ka zemlji ici, jer jedino ces sa njom i biti...jer zemlja je tvoja krv”.
Citava mitologija bazirana je na zemlji koju su mnogi preci podigli zajedno sa pejzazima i Vremenu Snova. Veruju , da su zemlja i covecanstvo intimno povezani jer ukoliko je zemlja povredjena onda i taj neko ko se o njoj brine umire i pati zajedno sa njom.

Elementi zemlje, vatre , vode i vazduha leze u samom srcu aboridzanskih legendi. Zemlja je prvi element iz koga se mora osloboditi drugi element – voda. Iz vode se mora uzeti treci element – vatra, a dim vatre predstavlja vazduh, kao cetvrti element.

Prva dva, zemlja i voda su predstavnici zenskog elementa u koje muskarci ulaze sa strahom, a sva muska predacka bica od njih sui nastala. Druga dva vatra i vazduh, su muski elementi koristeni za ponovno radjanje muskog u obredima Boro krugova. U toj ceremoniji musko mora proci kroz vatru da bi bio ociscen dimom.

Crna, zuta, bela i crvena su svete boje koje je taj narod dobio u Vreme Snova , pa samim time i imaju svoje znacenje. Crna predstavlja zemlju ili jos vise logorsku vatru preko koje su preci dobijali djang –silu. Zuta je boja za tecnost, vodu i sare dalekog pretka – zmije. Bela boja predstavlja vazduh, nebo i zvezde koji simbolizuju predke.Crvena je boja zemljana. Ona je najsvetija boja i najzastupljenija u ceremonijama. Veruje se za nju da ona predstavlja krv koju je prolio pas Marindi u borbi protiv Adno-Aritne geko gustera...

O Univerzumu

Univezum za aboridzine se u vecem delu razlikuje od naseg. Najintresantnije je objasnjenje njegovog tmacenja zabelezeno kod plemena Tivi o cetri nivoa univerzuma koji postoji:
- Podzemni svet (Ilara)
- Zemlja
- Nebeski svet (Dzuvuku)
- Dalji nebeski svet (Tuniruna)
Ilara je uvek tamno mesto koje ima dva stenovita venca izmedju kojih se nalazi dolina. Tim putem svakodnevno putuju zena Sunce i muskarac Mesec sa zapadnog horizonata do svojih domova na istoku. U Ilari nema nikakve hrane ali postoji jedna mala recica koja tece sa jednog od planimskog venca.
Dzuvuku je mesto gde za vreme monsunskih oluja zivi Tomutika zena monsunskih kisa i Bureali zena munja sa svojom decom. Preko ovog sveta putuju zena Sunce, muskarac Mesec, ljudi Mlecnog puta i razne zvezdane zene.
Tuniruna je svet gde se tokom dana nalaze brojne zvezdane zene, ljudi sa Mlecnoga puta (Malidajaniniu). U susnoj sezoni ovde zive sva bica koja su povezana sa monsunima....

Djang, Talu, Boro krugovi...

Aboridzini veruju da u sadasnjost mogu doneti djang duhovnu energiju kroz razne rituale koje su im ostavili preci. Djang su u stvari, veoma jake tacke na zemlji osvecene i ojacane energijom predaka u “Vremenu Snova”. Povezane su sa stazama “Sanjanja” ili linijama pesama i igara, a sluze odrzavanju i opstanku svega zivog na planeti. Unistavanjem (od strane belog coveka) unistava se energija i slabi se sve sto je zivo i dise. Kroz djang - ih iskra zivota, dusa koja ih snazi, vodi u stanje bezvremenskog “Sanjanja” gde je sve zapoceto i gde se i dalje stvara. To stvaranje se i danas moze osetiti duboko, na pojedinim tackama na planeti koja su ispunjena takvom energijom. Njima je naziv talu. Od Talu mesta se ocekuje da se uz odredjenu ceremoniju (tajna vecine njih je i dan danas, tajna, koja se cuva u sklopu plemena ili zajednice), odrzi ravnoteza medju brojem zivotinja, biljaka, reptila, riba ili bilo cega drugog koje ima veze sa tim mestom.


Tradicija pak nalaze jednostavna shvatanja, a jedan od primera su tzv.boro krugovi (sveta ceremonijalna mesta). Boro krugovi predstavljaju vezu sa drugom dimenzijom beskrajnog univerzuma koji pulsira zajednickim ritualima jednakih otkucaja, po cijem ritmu treba da se zivi. Ova mesta su povezana putevima kod kojih manji krug predstavlja Nebeski svet.Tim mestima neosveceni nemaju pravo pristupa i ne postoji ni jedan Aboridzanin koji bi to pravilo prekrsio!
Veci krug predstavlja zemlju i u tom krugu je moguce prisustvo neosvecenima. Same ceremonije koje se odrzavaju i izvode nisu bas velike tajne poput ostalih, no veze koje se koriste pri ceremonijama nauka danasnjice smatra cistim sujeverjem, dok ih jedan od Aboridzinskih staresina Bil Neidji opisuje:

“To je prica spoljasnja. Svako moze slusati, ali prica se ne moze ispricati iznutra. Kada vec stignes u mesto prstenova (krugova), u samoj sredini prstena ne treba da kazes: “ja sam neko” – vec: ”oh kako je lepo”.

Vreme Snova prikazano u tabeli

Vreme Snova....

Vreme snova - Sanjanje (Dreamtime, Altjere)

Da li je Australijski kontinet otkrio cuveni moreplovac Kapetan Kuk 1770.godine? Da li treba da zanemarim podatake o “novom kontinentu” holandskog moreplovca Viljama Dzonsona koji se iskrcao na zaliv Carpentaria jos iz 1606. godine? Podatak iz 1688.godine navodi ime jos jednog holandskog moreplovaca Viljama Dampera, koji je u svom dnevniku opisao susret sa “najbednijim narodom na svetu” – Aboridzinima
...Ipak ostajem verna cinjenici da su Kinezi bili zapravo ti, koji su prvi krocili na tle Australije vekovima ranije.

Jedna od najstarijih nacija i kultura na svetu koja se vekovima odrzala nalazi se na ovom kontinentu. Taj isti narod predvodjen dingoom napravio je najvece dostignuce na nasoj planeti. Preziveo je Ledeno doba, engleske rudnike uranijuma, veliku kolicinu testiranja raketa, bolesti i sl. Medjutim oni i dalje isto igraju, slikaju, isto pricaju price, pevaju pesme sa osnovnom verom da pripadaju australijskoj zemlji koja im je otac i majka za koju se moraju brinuti, a ono sto primaju od svojih predaka – da im niko ne moze oduzeti. Sa zeljom da njihova deca svakoga dana gledaju zalazak Sunca nad zemljom u kome se desava VREME SNOVA cuvari znanja, obicaja, prica i mudrosti svojih predaka prenose se iz generacije u generaciju.

VREME SNOVA (ili Vreme Stvaranja) simbolizuje celokupni zivot zacet u VREMENU SNOVA. U pocetku, dok je planeta Zemlja bila prazna i bez ikakog osnova pojavili su se arhetipovi- stvaralacki preci u svim mogucim formama i oblicima kako bi stvorili zemlju koju vidimo danas. Stvaralacki preci su odgovorni za sve sto postoji, ukljucujuci i zakone, obicaje i jezike – koji se i u danasnje vreme nisu promenili!
Stvaralacki period VREMENA SNOVA govori o vremenu, ali u Aboridzanskoj kulturi koncept vremena nije ni nalik onome kojeg mi poznajemo. Proslost je uvek prisutna u sadasnjosti, kao i sadanjost u proslosti, ali i u buducnosti. One sto je izumrlo u stvari nije – tu je negde – i opet ce se pojaviti. Za njih ceo je univerzum isprepletan zivotom – bio masom, koja dise i koja se deli po familijama zvezda, drveca, zivotinja, a usko je povezana sa nasim ljudskim faktorom. Duhovno i fizicko nazivaju terminom SANJANJA.

SANJANJE je process koji traje i koji se obnavlja, zapocet u VREME SNOVA. Rec je o stanju izmedju budjenja i dubokog sna, stanju kada se primaju poruke i instrukcije od svojih davnih predaka. Tako su mitovi, legende, pesme i ceremonije primljene u tom stanju. Simbolicno definisano, rec je o precima koji dolaze iz davnina, a koji uspevaju da zive i u danasnjem vremenu. “Sanjanje” se ponekada naziva i “Zakonom” u smislu darme – procesa koji podupire univerzum.
Sanjanje neke osobe je ZAKON te osobe!

Aboridžini - opšte poznate činjenice

Domorodački narodi australijskog kontinenta, koje možemo svrstati u dve glavne grupe, Aboridžine i Torres Strait ostrvljane, čine zajedno 2.6% ukupne populacije Australije.
Ostrvljani Torres Strait-a su originalno smešteni na ostrvima Torres Strait koji se nalaze u samom severnom delu Queensland-a, pokraj Nove Gvineje. Izraz aboridžini se obično vezuje uz domoroce u samom srcu Australije, Tasmanije i drugih susednih ostrva. Izraz s vremenom postaje opšte usmeren, i danas označava veću grupu ljudi različitog porekla.

Najraniji dokazi postojanja ljudskih društava u ovim predelima vode do vremena Mungo čoveka, čije poreklo se datira na nekih 40 000 godina, dok se za vreme dolaska današnjih starosedelaca Australije vode neprestane debate i rasprave, gde je kompromis negde u periodu od 40 000 do čak 125 000 godina.

U Australiji postoji velika šarolikost u broju domorodačkih zajednica, od kojih svaka ima svoju zasebnu kulturu, običaje i jezik. U današnjoj Australiji je taj broj dalje podeljen na brojne manje zajednice.
Iako je u vreme naseljavanja postojalo oko 250-300 jezika sa preko 600 dijalekata, danas je u upotrebi samo 200 – i gotovo za sve jezike u upotrebi, sem 20 glavnih, se smatra da su pod opasnošću da potpuno nestanu. U periodu prvih evropskih kolonija u Australiji, pretpostavlja se da je bilo između 318 – 750 hiljada domorodaca.

U prošlosti je reč aboridžin označavala domorodačke narode specifične za područje Australije. Vrlo brzo je ta reč usvojena da označava sve ostale narode koji su tamo živeli. Danas međutim, reč aboridžin označava samo grupe naroda koje su se u Australiji bavili lovom, dok isti naziv se ne može primeniti na ostrvljane sa Torres Strait-a, koji su bili zemljoradničko društvo.

Poreklo reči aboridžin vuče svoje korene u Engleskom jeziku i označava prvog poznatog, domoroca.
Konsenzus oko perioda dolaska prvih ljudi u ova područja je pre nekih 40-50 hiljada godina, dok brojka može ići i do 70 000. Opšti zaključak je da su domoroci Australije potomci jedne migracije na ovaj kontinent, iako manjina naučnika i arheologa zastupa tezu da su u stvari postojala tri talasa migracija.

Aboridžini su živeli kao lovačko društvo. Njihovo društvo je bilo u konstantom kretanju i selidbi, odnosno polunomadsko, a uzrok njihovim čestim selidbama su problemi sa nedostacima izvora hrane, kojih ima manje u prostranim australijskim stepama.

Populacija od 315-700 hiljada stanovnika se podelila u 250 individualnih nacija, od kojih je većina bila u alijansi jedna sa drugom, i u svakoj naciji su postojali klanovi, kojih je bilo od 5-6 do 30 ili 40. Svaka nacija je imala svoj jedinstveni jezik, dok su druge imale više. Tako, postojalo je preko 250 jezika, dok je danas više od 200 u opasnosti da u potpunosti iščezne. Način života varira od regije do regije. Najgušće naseljene oblasti su u severnim i istočnim delovima kontinenta.

Britanska kolonizacija Australije je započela dolaskom Prve flote u Botany Bay 1788. godine. Trenutna posledica tog dolaska bilo je širenje zaraznih bolesti Starog sveta, uključujući i male boginje koje su ubile, pretpostavlja se, skoro 90% lokalnog stanovništva Daruga, u prve tri godine od trenutka kolonizacije.
Na kraju, male boginje će biti uzrok nestanka 50% ukupne domorodačke populacije Australije.
Druga posledica dolaska Britanskih naseljenika jeste povećano iskorišćenje prirodnih resursa, jer su mnoge površine pretvorene u rančeve i štale za pripitomljavanje i odgoj domaćih životinja. Do početka 20. veka broj domorodaca spao je na nekih 93.000.

Zakonodavnom odlukom Komonvelta iz 1962. godine, Aboridžinima je dato pravo da glasaju na svim izborima. Od 1967. godine, u upotrebi su zakoni koji daju Aboridžinima ista prava i priznaju ih za starosedeočki narod.
Postoji veliki broj plemenskih i jezičkih grupa unutar aboridžinske Australije, i, shodno tome, postoji širok spektar kulturnih razlika među tim grupama. Sa druge strane, prisutne su i mnoge sličnosti.

Iako ne postoje zvanični podaci, pretpostavlja se da je preko 72% Aboridžina hrišćanske vere. Ipak, prema podacima iz 2001. godine, taj broj se promenio, jer je sve veći broj Aboridžina počeo da praktikuje islam.
U tradicionalnom aboridžinskom sistemu verovanja, postoji epoha nazvana Vreme sna u kojoj su stvaraoci, zvani Prvi Ljudi, išli Australijom i imenovali sve stvari. Ova mitologija prisutna je u svim kulturama, i iako u svakoj naciji sadrži druge elemente, epoha Vremena Sna je zajednička za sve njih.

Australijska muzika je izvor nekih od najčudnijih muzičkih instrumenata. Jedan od njih je didžeridu, koji se automatski vezuje za Aboridžine. Štapovi udaraljke su još jedan od brojnih muzičkih instrumenata, koje su domoroci koristili od prvog momenta kada su naselili prostore Australije.